Published on 11:43, 11/08,2007
Игру ултиматума је изворно изумио научник са Института Маx-Планцк за
Економију у Јени, Werner Güth. У тој игри једна особа (актер 1) добија
одређену суму новца од водича игре. Актер 1 овај новац може дијелити с
актером 2. О своти новца коју жели дати, актер 1 одлучује сам. Правила
за даљњи ток игре пак изгледају овако: У случају да актер 2 прихвати
новац, обојица могу одређену своту новца понијети кући; али у случају
да одбије, нико неће добити ништа. Детаљно
Published on 14:01, 11/07,2007
"Уље-у-води" до "вода-у-уљу" и опет назад: Дупла инверзија емулзија помоћу наночестица и тензида
Уље и вода се не могу мијешати. Ипак је могуће да се помијешају у једну
емулзију која дјелује јединствено ако се помисли на свакодневне
производе попут креме, дјечије креме, млијека и мајонезе. Детаљно
Published on 14:00, 11/07,2007
Научници на атомској скали прате како се поједине молекуле међусобно препознавају
Људско тијело је приближно савршен строј. Да би функционирао, он овиси
о томе да свака компонента, значи свака молекула досљедно извршава
своју специфичну функцију. У ту сврху мора „препознати“ друге молекуле
и сарађивати с њима. Тиму научника Института Max-Planck за истраживање
тијела у Штутгарту (Stuttgart), Фраунхоферског Института у Фрајбургу
(Freiburg) и Краљевског колеџа (King’s College) у Лондону је успјело да
сними парове молекула приликом процеса препознавања. Као што научници
тврде у часопису Примјењена Хемија, облик молекуле се при томе
међусобно прилагоди. Детаљно
Published on 13:58, 11/07,2007
TAU астрофизичари су дио тима који проучавају најстарију откривену планету
Интернационални тим астронома је корак ближе у одговору на питање, “Да
ли ће смак свијета бити са експлозијом или гашењем сунца?”. Детаљно
Published on 13:57, 11/07,2007
Успјешни умјетник из 16 стољећа Joos van Cleve из Antwerp је имао добру
радну методу и одлично промишљен маркетиншки план. То је открила
холандска хисторичарка умјетности Micha Leeflang током истраживања на
University of Groningen. Van Cleve је стално радио са групом асистената
и увијек је испоручивао слике високе квалитете својим веома значајним
клијентима као добро национално и интернационално слободно тржиште. Детаљно
Published on 13:57, 11/07,2007
Природни водени свијет у свим својим врстама је једнак, али нису све
воде у нашем животном систему једнаке. Вода у језеру, у мору или у
шољици чаја је различита од воде у нашем тијелу. То је оно што ми
знамо. Још увијек наука није разјаснила зашто је интрацелуларна вода
различита од других облика воде. Наука о води је предмет протурјечних
теорија. Веома структурална вода, као отворени систем и ван равнотеже
ствара екстремно контраверзно подручје. Детаљно
Published on 13:53, 11/07,2007
Узме се трака папира, један крај се окрене за 180° и залијепи за други
крај у прстен. Готова је такозвана мебијусова трака – геометријска
фигура са само једном површином и једном ивицом. Доказ се добије ако се
оловком повуче црта по траци: Без скидања оловке на крају дођемо до
почетне тачке а да смо при томе маркирали цијелу траку, на сваком
мјесту и горња и доња страна имају црту. Детаљно
Published on 11:58, 11/06,2007
Coca Cola је ове седмице најавила планове истицања традиционалне
медицине у Кини у сврху развијања портофолије пића које је више
базирано на прехрамбеним додацима.
Због опадања продаје у неким продавницама уз бренд основног
газираног безалкохолног пића групе, Coca Cola се придружује истраживању
алтернативних производа једног броја фабрика у сврху привлачења
растућег броја клијената који су свјесних здравља. Детаљније...
Published on 11:58, 11/06,2007
Узме се трака папира, један крај се окрене за 180° и залијепи за други
крај у прстен. Готова је такозвана мебијусова трака – геометријска
фигура са само једном површином и једном ивицом. Доказ се добије ако се
оловком повуче црта по траци: Без скидања оловке на крају дођемо до
почетне тачке а да смо при томе маркирали цијелу траку, на сваком
мјесту и горња и доња страна имају црту. Детаљније...
Published on 11:57, 11/06,2007
Европски знанственици су демонстрирали да прехрана може побољшати учење и памћење код дјеце школске доби.
У часопису American Journal of Clinical Nutrition је објављена
12-мјесечна студија, проведена на 780 дјеце у Аустралији и Индонезији
која се односи на утјецај додавања специфичне витаминске и минералне
мјешавине у дневни напитак.
Ова студија је показала како додаци нутријената код дјеце школске
доби могу имати позитиван ефекат на њихов когнитивни развој и могуће
чак и на школски успјех иако се већ хране здраво. Детаљније...
Published on 11:56, 11/06,2007
Нови рад може промјенити климатске моделе
Инсекти, црви, глисте
и биљни свијет могао би помоћи у разрјешавању мистерије о антартичкој
леденој хисторији, према новој студији која је објављена у магазину
Science.
Детаљније...
Published on 11:55, 11/06,2007
Јабуке и риба током трудноће могу смањити појаву астме код дјеце.
Витамин Е током трудноће може спријечити појаву астме код дјеце и биљни флавоноид такођер штити од астме.
Више воћа значи мање астме код одраслих, воће и поврће смањују ризик од појаве астме код одраслих.
Повећана конзумација сока од јабуке или банана може заштити дјецу од
астме, о томе говори нова студија из Енглеске која придоноси све већем
значају науке о тијелу. Детаљније...
Published on 11:54, 11/06,2007
Да ли свемирске експлоатације могу помоћи у избјегавању еколошких криза?
Совјетски
савез успјешно је лансирао Спутник I прије петнаест година, што је био
почетак употребе свемира у политичке, војне, технолошке и научне сврхе.
Од тада смо покренули на стотине сателита, свемирских проба, телескопа,
мисија на мјесец и планетарних испитивања. Сада политички аналитичар
Rasmus Karlsson сугерира да се може предвидјети одржива будућност
свемира која није могућа са Земљине перспективе.
Детаљније...
Published on 11:07, 11/05,2007
Модни креатори би након посљедње кожне ревије могли ускоро имати
‘зеленију’ колекцију. Научници из Индије модификовали су процес прераде
за прављене што еколошко погодније коже, извјештава “Anne Pichon
Chemistry & Industry”, магазин за SCI (Society of Chemical
Industry). Детаљније...
Published on 11:07, 11/05,2007
Да ли свемирске експлоатације могу помоћи у избјегавању еколошких криза?
Совјетски
савез успјешно је лансирао Спутник I прије петнаест година, што је био
почетак употребе свемира у политичке, војне, технолошке и научне сврхе.
Од тада смо покренули на стотине сателита, свемирских проба, телескопа,
мисија на мјесец и планетарних испитивања. Сада политички аналитичар
Rasmus Karlsson сугерира да се може предвидјети одржива будућност
свемира која није могућа са Земљине перспективе.
Детаљније...