NewVision Group

Студије које су вршене на штакорима откриле су потпуни потенцијал нове класе антидепресива, чији се резултат осјети након само неколико дана третмана, у супротности од садашњих лијекова чији третман захтјеваја више седмица лијечења. Истраживаћи кажу да се надају да ће њихова открића подстаћи развој нових антидепресивних лијекова, која би доприњела бржем почетку клиничких тестирања.

Guillaume Lucas и сарадници објавили су своје откриће 6. септембра, 2007. у издању магазина Neuron, које објављује Cell Press.  Детаљније... 

Да ли се сјећате гдје сте тачно били кад сте чули за терористички напад 11. септембра? Ваш одговор вјероватно ће бити потврдан, а управо због таквих одговора истраживаћи су почели разумјевати зашто људи боље памте непријатне догађаје, један од разлога је у томе што такви догађаји остављају већи емоционални терет.

У аугусту о овом проблему писало је у магазину Асоцијације за научну психологију, психолога из Бостона, Elizabeth Kensinge и сарадници објаснили су када се емоције најчешће смањену, па се управо због тога и незадржавају у нашој меморији.

Истраживање Elizabeth Kensinger показује било да је неки догађај пријатан или непријатан критичка детерминанта догађаја којег се сјећамо је тачна, али непријатан догађај памтимо са више детаља него неки пријатни догађај.  Детаљније...

Широко је распрострањено мишљење да је Мезопотамија „колијевка цивилизације“, али све већи број доказа који се појављују у задње виријеме упућује на то да су и поред Мезопотамије у исто вријеме – прије отприлике 5000 год. – постојале многа цивилизирана урбана подручја источно од Мезопотамије па све до хиљаде километара удаљених подручја Индије у Пакистана објављује магазин Science.

„Мезопотамија је и даље колијевка цивилизације у смислу да је тамо почео убани развој, али сада знамо да је подручје између Мезопотамије и Индије изродило мноштво градова и култура које су живјеле између 3000. п.н.е. и 2000. п.н.е.“ тврди новинар Science-a Andrew Lawler.  Детаљније... 

Хемијски отисак прста планета које су нестале упућују нас на закључак да планете сличне Земљи нису ријеткост у свемиру. Осим тога, ти отисци могу нам дати кључ о томе како би могао да изгледа наш Сунчев систем након што Сунце умре и постане бијели патуљак за неких пет милијарди година па надаље.

Астрономи са UCLA-е извјештавају да је један бијели патуљак назива ГД 362, који има прстенове налик Сатурновим, „погођен“ оромним астероидом што је оставило велики траг у његовој атмосфери много уочљивих хемијских елемената. Овакво запажање је без преседана у астрономији.  Детаљније...

Институт Max-Planck за физику свемира развија рендгенски телескоп eRosita / Агенција за лет у свемир (DLR) подржава пројекат са 21 милијун еура

Она се не види, не осјећа се – а ипак је толико јака да проширује универзум: Ради се о до сада углавном неистраженој мрачној енергији. За овом тајанственом материјом ће рендгенски телескоп eRosita (extended Roentgen Survey with an Imaging Telescope Array) трагати од 2011.  Детаљније...

Претпоставимо да вам неко данас поклони 100 еура – или за годину дана 150 еура: Коју своту би узели? Научници на Универзитету у Бонну и Института за будућност посла (IZA) су ово питање поставили око 1000 одраслих у Њемачкој. Истовремено су мјерили са двије различите методе когнитивне способности учесника. Резултат: интелигентни људи радије чекају виши добитак, него да директно узму своту. Ово је први пут да се доказала повезаност између интелигенције и стрпљња по питању новца. И спремност упуштања у ризик расте са вишом интелигенцијом.

Испитивачи су особама које су присуствовале том тестирању дали 100 еура у руку. Учесници су тај новац могли директно ставити у џеп. Могли су га међутим и уложити у банку са загарантовано сталном каматом. Од 100 еура је на примјер могло настати 105, 120 или 150 еура.  Детаљније...

Одступање није велико, али ипак значајно: геодети Универзитета у Бонну су у дугогодишњем интернационалном кооперацијском пројекту наново измјерили Земљу. Плави планет је по томе испао неколико центиметара мањи него што се сматрало до тада. Резултати су на примјер важни због тога да би се могло доказати подизање морске разине које је увјетовано климом. Сада су резултати изашли у “Joural of Geodesy”.

Мјерна трака боннских геодета је невидљива: састоји се од радиовалова, који се одашиљу из точастих извора у свемиру, такозваних квазара. Мрежа више од 70 радиотелескопа у цијелом свијету ухвати те валове. Пошто су станице за мјерења тако удаљене једне од других, радиосигнале приме у незнатном временском заостајању. „Из те разлике можемо израчунати удаљеност између радиотелескопа - и то у тачности од два милиметра по 1.000 км“, објаснио је др. Axel Nothnagel, водитељ групе научника на Институту за геодезију и геоинформацију Универзитета у Бонну.  Детаљније...

Антарктичке планине дужине од 3.000 км су доминантно обиљежје антарктичког континента, само што до сада знанственици нису били у стању да адекватно објасне како су настали.  Детаљније...

Још и данас су отисци прстију главна метода форензике када се ради о томе да се ухвати починиоц или идентификује нека особа. Британски знанственици око Давида А. Руссела желе убудуће отиске прстију користити и да би открили кориснике дрога и допинга и да би се дијагностицирале болести. Тимовима са пар универзитета је већ уз помоћ специфичних антитијела успјело да разликују отиске прстију пушача од непушача.

До сада је криминалистима отисак прста помогао само у том случају даље, ако је исти већ у некој бази података или ако се може поредити са отиском прста једног од осумњичених. Русселл и његов тим очекују да ће се о особи која је оставила отиске прстију убудуће моћи сазнати информације о начину живота да би се на примјер ограничио круг осумњичених. На тај начин би се на основу отисака прстију могле доказати дроге, конзумирани лијекови, поједене намирнице али и дијагностицирати поједине болести.  Детаљније...

Твоја способност да слушаш телефонску поруку на једно ухо док ти пријатељ прича у друго ухо и да схватиш шта обоје кажу, је битна комуникациона способност на коју јако утјечу твоји гени, кажу знанственици института National Institute of Deafness and Other Communication Disorders (NIDCD), једног од Националних института за здравље. Резултат истраживања људске генетике који је објављен у аугусту 2007. би могао помоћи знанственицима да боље разумију опширну и комплексну групу поремећаја који се зову “auditory processing disorders (APD-с)” (сметње у аудитивном процесирању), у којима индивидуе с друге стране са нормалним слушним способностима имају потешкоће да схвате смисао звукова око њих.

“Наш аудитивни систем не завршава нашим ушима,” каже James F. Battey, Jr., M.D., PH.D., директор NIDCD-а “Такођер укључује и дио нашег мозга који нам помаже да протумачимо звукове које чујемо. Ово је прво истраживање које показује како људи широко варирају у својим способностима да прераде оно што чују, и ове разлике су резултиране наслијеђем.”  Детаљније...

Према истраживању које је објављено 27.6.2007. у веб издању медицинског часописа Америчке академије неурологије-Neurology је повезано то колико често стари људи читају новине, играју шаха или се упуштају у друге активности којима напрежу мозак, са ширењем Алзхеимерове болести.

За то истраживање се више од 700 људи у Чикагу, просјечне старости од 80 година подвргавало когнитивном тестирању годишње, пет година заредом. Судионици су били дио пројекта “Rush Memory and Aging” који представља истраживање на више од 1200 старијих људи. Од судионика, 90 њих је добило Алзхеимерову болест. Знанственици су такођер вршили аутопсију мозга 120 судионика пројекта који су умрли.  Детаљније...

Вулкан Клијучевској на сјеверном дијелу полуотока Камчатка је активан већ од Јануара ове године, али веће експлозије су се почеле дешавати од 28. Јуна. Ове експлозије су створиле појас пепела широк око 2000км који се протеже од Окхотског мора па све до Алеута онемогућавајући зрачни промет на том подручју. Детаљније... 

Истраживачи са UT Southwewstern Medical Center у Даласу заједно са истраживачима из Француске су успјели направити тродимензионалну слику молекуле која убија маларију. Надају се да ће на основу сазнања како се комарци бране од паразита који узрокују маларију добити нове идеје како у потпуности искоријенити маларију. Детаљније... 

Истраживачи су открили да су нека арктичка језера која су постојала хиљадама година током поларног љета до у потпуности пресушила. На овим језерима се промјена видјела брзо јер су плитка, и ово је значајан индикатор о промјени околиша с обзиром на климу.

Научници са Универзитета у Алберти и Куинс Универзитета проучавају ове водене површине задње 24 године. Били су шокирани кад су видјели како су у току љета 2006. године нека мања језера једноставно „испарила“, а неким већим се ниво драстично смањио. Детаљније... 

У човјековој нарави још од настанка јесте да превазилази пасивност. Осим што ради и покушава своју егзистенцију начинити бољом и угоднијом, он при том покушава и стварати, бити схваћен, али исто тако има потребу да није сам, да се удружује и да припада некоме или нечему од чега зависи и здравље човјека. Социолошки приказ односа ...