NewVision Group

Претпоставимо да вам неко данас поклони 100 еура – или за годину дана 150 еура: Коју своту би узели? Научници на Универзитету у Бонну и Института за будућност посла (IZA) су ово питање поставили око 1000 одраслих у Њемачкој. Истовремено су мјерили са двије различите методе когнитивне способности учесника. Резултат: интелигентни људи радије чекају виши добитак, него да директно узму своту. Ово је први пут да се доказала повезаност између интелигенције и стрпљња по питању новца. И спремност упуштања у ризик расте са вишом интелигенцијом.

Испитивачи су особама које су присуствовале том тестирању дали 100 еура у руку. Учесници су тај новац могли директно ставити у џеп. Могли су га међутим и уложити у банку са загарантовано сталном каматом. Од 100 еура је на примјер могло настати 105, 120 или 150 еура.  Детаљније...

Одступање није велико, али ипак значајно: геодети Универзитета у Бонну су у дугогодишњем интернационалном кооперацијском пројекту наново измјерили Земљу. Плави планет је по томе испао неколико центиметара мањи него што се сматрало до тада. Резултати су на примјер важни због тога да би се могло доказати подизање морске разине које је увјетовано климом. Сада су резултати изашли у “Joural of Geodesy”.

Мјерна трака боннских геодета је невидљива: састоји се од радиовалова, који се одашиљу из точастих извора у свемиру, такозваних квазара. Мрежа више од 70 радиотелескопа у цијелом свијету ухвати те валове. Пошто су станице за мјерења тако удаљене једне од других, радиосигнале приме у незнатном временском заостајању. „Из те разлике можемо израчунати удаљеност између радиотелескопа - и то у тачности од два милиметра по 1.000 км“, објаснио је др. Axel Nothnagel, водитељ групе научника на Институту за геодезију и геоинформацију Универзитета у Бонну.  Детаљније...

Антарктичке планине дужине од 3.000 км су доминантно обиљежје антарктичког континента, само што до сада знанственици нису били у стању да адекватно објасне како су настали.  Детаљније...

Још и данас су отисци прстију главна метода форензике када се ради о томе да се ухвати починиоц или идентификује нека особа. Британски знанственици око Давида А. Руссела желе убудуће отиске прстију користити и да би открили кориснике дрога и допинга и да би се дијагностицирале болести. Тимовима са пар универзитета је већ уз помоћ специфичних антитијела успјело да разликују отиске прстију пушача од непушача.

До сада је криминалистима отисак прста помогао само у том случају даље, ако је исти већ у некој бази података или ако се може поредити са отиском прста једног од осумњичених. Русселл и његов тим очекују да ће се о особи која је оставила отиске прстију убудуће моћи сазнати информације о начину живота да би се на примјер ограничио круг осумњичених. На тај начин би се на основу отисака прстију могле доказати дроге, конзумирани лијекови, поједене намирнице али и дијагностицирати поједине болести.  Детаљније...

Твоја способност да слушаш телефонску поруку на једно ухо док ти пријатељ прича у друго ухо и да схватиш шта обоје кажу, је битна комуникациона способност на коју јако утјечу твоји гени, кажу знанственици института National Institute of Deafness and Other Communication Disorders (NIDCD), једног од Националних института за здравље. Резултат истраживања људске генетике који је објављен у аугусту 2007. би могао помоћи знанственицима да боље разумију опширну и комплексну групу поремећаја који се зову “auditory processing disorders (APD-с)” (сметње у аудитивном процесирању), у којима индивидуе с друге стране са нормалним слушним способностима имају потешкоће да схвате смисао звукова око њих.

“Наш аудитивни систем не завршава нашим ушима,” каже James F. Battey, Jr., M.D., PH.D., директор NIDCD-а “Такођер укључује и дио нашег мозга који нам помаже да протумачимо звукове које чујемо. Ово је прво истраживање које показује како људи широко варирају у својим способностима да прераде оно што чују, и ове разлике су резултиране наслијеђем.”  Детаљније...

Према истраживању које је објављено 27.6.2007. у веб издању медицинског часописа Америчке академије неурологије-Neurology је повезано то колико често стари људи читају новине, играју шаха или се упуштају у друге активности којима напрежу мозак, са ширењем Алзхеимерове болести.

За то истраживање се више од 700 људи у Чикагу, просјечне старости од 80 година подвргавало когнитивном тестирању годишње, пет година заредом. Судионици су били дио пројекта “Rush Memory and Aging” који представља истраживање на више од 1200 старијих људи. Од судионика, 90 њих је добило Алзхеимерову болест. Знанственици су такођер вршили аутопсију мозга 120 судионика пројекта који су умрли.  Детаљније...