NewVision Group

Претходне студије пронашле су врло малу корелацију између професионалног мишљења и мишљења обичне популације, везано за културна дешавања као нпр. филм. Ово студија је поставила хипотезу да обични људи немају “добар укус.” Међутим нова студије са истраживачима са Columbia University and Boccini University, Italy, расправљаја о томе да када се проводи испитивање дешава се да исптаници покажу често бољи укус на тесту за разлику од њиховог стварног укуса.  Детаљније... 

Студије које су вршене на штакорима откриле су потпуни потенцијал нове класе антидепресива, чији се резултат осјети након само неколико дана третмана, у супротности од садашњих лијекова чији третман захтјеваја више седмица лијечења. Истраживаћи кажу да се надају да ће њихова открића подстаћи развој нових антидепресивних лијекова, која би доприњела бржем почетку клиничких тестирања.

Guillaume Lucas и сарадници објавили су своје откриће 6. септембра, 2007. у издању магазина Neuron, које објављује Cell Press.  Детаљније... 

Да ли се сјећате гдје сте тачно били кад сте чули за терористички напад 11. септембра? Ваш одговор вјероватно ће бити потврдан, а управо због таквих одговора истраживаћи су почели разумјевати зашто људи боље памте непријатне догађаје, један од разлога је у томе што такви догађаји остављају већи емоционални терет.

У аугусту о овом проблему писало је у магазину Асоцијације за научну психологију, психолога из Бостона, Elizabeth Kensinge и сарадници објаснили су када се емоције најчешће смањену, па се управо због тога и незадржавају у нашој меморији.

Истраживање Elizabeth Kensinger показује било да је неки догађај пријатан или непријатан критичка детерминанта догађаја којег се сјећамо је тачна, али непријатан догађај памтимо са више детаља него неки пријатни догађај.  Детаљније...

Широко је распрострањено мишљење да је Мезопотамија „колијевка цивилизације“, али све већи број доказа који се појављују у задње виријеме упућује на то да су и поред Мезопотамије у исто вријеме – прије отприлике 5000 год. – постојале многа цивилизирана урбана подручја источно од Мезопотамије па све до хиљаде километара удаљених подручја Индије у Пакистана објављује магазин Science.

„Мезопотамија је и даље колијевка цивилизације у смислу да је тамо почео убани развој, али сада знамо да је подручје између Мезопотамије и Индије изродило мноштво градова и култура које су живјеле између 3000. п.н.е. и 2000. п.н.е.“ тврди новинар Science-a Andrew Lawler.  Детаљније... 

Хемијски отисак прста планета које су нестале упућују нас на закључак да планете сличне Земљи нису ријеткост у свемиру. Осим тога, ти отисци могу нам дати кључ о томе како би могао да изгледа наш Сунчев систем након што Сунце умре и постане бијели патуљак за неких пет милијарди година па надаље.

Астрономи са UCLA-е извјештавају да је један бијели патуљак назива ГД 362, који има прстенове налик Сатурновим, „погођен“ оромним астероидом што је оставило велики траг у његовој атмосфери много уочљивих хемијских елемената. Овакво запажање је без преседана у астрономији.  Детаљније...

Институт Max-Planck за физику свемира развија рендгенски телескоп eRosita / Агенција за лет у свемир (DLR) подржава пројекат са 21 милијун еура

Она се не види, не осјећа се – а ипак је толико јака да проширује универзум: Ради се о до сада углавном неистраженој мрачној енергији. За овом тајанственом материјом ће рендгенски телескоп eRosita (extended Roentgen Survey with an Imaging Telescope Array) трагати од 2011.  Детаљније...