NewVision Group

ST. PAUL, MN- Кофеин може помоћи старијим женама да заштите своје вјештине које су везане за мишљење, према студији која је објављена 7. аугуста у медицинском магазину Америчке Академије Неурологије.каже да истраживачи нису сигурни зашто кофеин није показао исти резултат и код мушкараца. “Жене могу бити више осјетљиве на утјецаје кофеина,” каже она. “Њихово тјело може различито реаговати на стимулант или могу различито метаболизирати кофеин.”  Детаљније... 

Раније откривање неке болести је веома важно за успјешно лијечење. Зато је развој нових метода за дијагностицирање вруће истраживачко поље, гдје је веома мали корак веома битан. У магазину "Molecular and Cellular Proteomics", са универзитета 'Uppsala University' истраживачи су описали нову технику, коју је магазин прогласио веома интересантном.  Детаљније...

ST. PAUL, MN- Kofein može pomoći starijim ženama da zaštite svoje vještine koje su vezane za razmišljanje, prema studiji koja je objavljena 7. augusta u medicinskom magazinu Američke Akademije Neurologije.  Детаљније...

UCLA истраживачи су идентификовали молекуларну ознаку самоће

Већ је познато да социјално окружење може утјецати на здравље, посебно за оне који су социјално изоловани, тј. усамљене особе пате од већег морталитета, за разлику од особа које нису усамљене. Сада у првој студији ове врсте објављеној у магазину Genome Biology, UCLA истраживаћи су идентификовали засебни узорак експресије гена у имуним ћелијама код којих је присутан већи ниво хроничне усамљености. Ово откриће показује да је осјећај социјалне изолације повезан са промјенама активности гена које доводе до упале, то је први одговор имуног система. Студија промовира молекуларни оквир за разумјевање, зашто су социјални фактори повезани са повећаним ризиком срчаних обољевања, вирусним инфекцијама или раком.  Детаљније...

Умјетников мозак је најзанимљивије подручје за испитивање. Један хисторичар умјетности са универзитета University of East Anglia придружио се снагама у истраживању неуро наука да би разјаснио њене комплексности.

Креирајући нову академску дисциплину-неуро хисторију умјетности-Професор John Onians је користио резултате из нових скенираних техника да би одговорио на слиједећа питања:

• Шта се дешава у мозгу код модерног умјетника током његовог или њеног рада?
• Шта се дешава у мозгу неког умјетничког генија као што је био Леонардо Да Винци?
• Како се разликује мозак неког аматера или академског сликара?

 Детаљније... 

Нови документ истраживаћа са Oxford University и University of Illinois, Urbana-Champaign расправља о сликама у савременом друштву и култури које су важна форма писања. О овој теми писано је у октобру у склопу магазина Consumer Research, њихова премиса је гласила да масовна комуникацијска технологија креирала “културални разред” у којој се развиј први земаљски демократски пиктограф. Они су подржали овај аргумент помоћу серије експеримената који демонстрирају способности савремених корисника да читају слике, чак и апстрактне слике, као тестамента значајности производа.  Детаљније...

Шта се догађа са поезијом у дигиталном времену? У једном од првих академских радова у овом подручју, шведски истраживач Maria Engberg је проучавала могућности компјутерског комбиновања ријечи, слика, покрета и звука и како то може утјецати на писање и читање.  Детаљније... 

ST. PAUL, MN – Старије жене које су искусиле губитак памћења су за разлику од жена код којих није дошло до опадања когниције склоније да имају проблема да заспу и да преспавају ноћ, доказано је у студији која је објављена 17, јула, 2007 у медицинском магазину Америчке Академије Неуролога.  Детаљније... 

Филм који освоји награду критике, најчешће припада жанру драме, адаптиран према књизи која је добила награду, према истинитој причи у коју је укључен сам аутор или кад режисер ради и на свом властитом сценарију за филм.  Детаљније... 

Понекад је боље саслушати савјет других него властито мишљење иако имате осјећај да све држите под контролом. Не придржавају се само људи овог савјет него чак и рибе, доказали су екологисти Jörgen Johnsson и Fredrik Sundström са Универзитета у Göteborg-у, Шведска, у магазину Етнологија.  Детаљније... 

ST. PAUL, Minn. – Медитеранска храна може помоћи особама код којих је дијагнозирана Алзхамерова болест да живе дуже него пацијентима који једу више традиционалну западну храну. Студија је објављена 11. септембра, 2007, у медицинском магазину Америчке Академије Неуролога.  Детаљније... 

Чоколада је најзаступљенија пожељна храна, али да ли стварно доводи до овисности?
Чоколада је најзаступљенија храна. Људи радо признају да почињу бити ‘овисни о чоколади’ или драге воље себе називају ‘chocoholics’. Популарно објашњење за ово је то да састојци које чоколада садржи повечавају расположење (психоактив).

Међутим, докази и логичко мишљење прилично мало подржавају ову хипотезу.  Детаљније...

Претходне студије пронашле су врло малу корелацију између професионалног мишљења и мишљења обичне популације, везано за културна дешавања као нпр. филм. Ово студија је поставила хипотезу да обични људи немају “добар укус.” Међутим нова студије са истраживачима са Columbia University and Boccini University, Italy, расправљаја о томе да када се проводи испитивање дешава се да исптаници покажу често бољи укус на тесту за разлику од њиховог стварног укуса.  Детаљније... 

Студије које су вршене на штакорима откриле су потпуни потенцијал нове класе антидепресива, чији се резултат осјети након само неколико дана третмана, у супротности од садашњих лијекова чији третман захтјеваја више седмица лијечења. Истраживаћи кажу да се надају да ће њихова открића подстаћи развој нових антидепресивних лијекова, која би доприњела бржем почетку клиничких тестирања.

Guillaume Lucas и сарадници објавили су своје откриће 6. септембра, 2007. у издању магазина Neuron, које објављује Cell Press.  Детаљније... 

Да ли се сјећате гдје сте тачно били кад сте чули за терористички напад 11. септембра? Ваш одговор вјероватно ће бити потврдан, а управо због таквих одговора истраживаћи су почели разумјевати зашто људи боље памте непријатне догађаје, један од разлога је у томе што такви догађаји остављају већи емоционални терет.

У аугусту о овом проблему писало је у магазину Асоцијације за научну психологију, психолога из Бостона, Elizabeth Kensinge и сарадници објаснили су када се емоције најчешће смањену, па се управо због тога и незадржавају у нашој меморији.

Истраживање Elizabeth Kensinger показује било да је неки догађај пријатан или непријатан критичка детерминанта догађаја којег се сјећамо је тачна, али непријатан догађај памтимо са више детаља него неки пријатни догађај.  Детаљније...